Izbornik
Setite se poslednjeg puta kada ste došli kući nakon napornog dana, otvorili frižider da vidite šta ima, i rekli sebi:
“Uzeću samo jedan zalogaj.”
Pre nego što ste trepnuli, shvatili ste da ste pojeli sve!
Kako se to desilo?
Zašto je tako teško prestati?
Zašto toliko kompulzivno žvaćemo i gutamo hranu, da se ponekad čini da smo “opsednuti”?
Većina nas veruje da je prejedanje stvar snage volje.
Ali, šta ako vam kažem da volja ima vrlo malo uticaja kada se suočimo s određenim vrstama hrane?
Postoje tri mehanima, iskonska evolutivna toliko jaka, da našu volju stavljaju po strani:
Kada jedemo šećer, mozak oslobađa dopamin, neurotransmiter odgovoran za osećaj zadovoljstva i nagrade.
Ovaj proces nije mnogo drugačiji od onog koji se dešava kod ljudi koji koriste droge poput metamfetamina ili kokaina. U oba slučaja, dopamin stvara osećaj euforije koji nas motiviše da nastavimo sa istim ponašanjem – u ovom slučaju, konzumacijom šećera. Nažalost, kako unosimo više šećera, naš dopaminski sistem postaje sve manje osetljiv, što nas tera da unosimo sve više kako bismo postigli isti nivo zadovoljstva.
Ovaj začarani krug je razlog zašto je tako teško prestati jesti kada jednom počnemo. Mozak, u potrazi za još jednim talasom dopamina (sugar fix), stalno šalje signal da nastavimo sa hranjenjem, čak i kada više nismo gladni.
Leptin je hormon koji signalizira mozgu da smo siti i da treba da prestanemo da jedemo. Međutim, kod ljudi koji često konzumiraju hranu bogatu šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, dolazi do čestih skokova insulina.
Ovi skokovi izazivaju stanje poznato kao leptinska rezistencija – stanje u kojem mozak više ne prepoznaje signale sitosti koje leptin šalje.
Kada je mozak „gluv“ na leptinske signale, nastavlja da veruje da je telo gladno, što nas tera da nastavimo sa hranjenjem, iako smo fizički siti.
Ovaj proces stvara začarani krug – jedemo, insulin skače, leptin ne može da funkcioniše kako treba, a mi nastavljamo da unosimo više hrane.
Dok jedemo, posebno šećere (peciva, skrobne namirnice, slatkiše i voće), nodozne ćelije i ganglije, prenose signale iz stomaka do mozga koji kažu:
“Stigao je šećer! Stiglo je energetsko zlato! Sad žvaći, gutaj i traži još dok ti ne bude muka!”.
Prestajemo da jedemo tek onda kad se upali centar za mučninu u mozgu koji se aktivira nakon signala da smo prešli granicu sitosti i osećamo fizičku nelagodu.
Da, nije jednostavno…
Imamo čitav tim koji se bavi time kako bi našim klijentima omogućio da promena bude sigurna.
Za početak saznajte više o tome kako da se nosite sa ovim izazovima i poslušajte naš predstojeći webinar:
“Neurologike No1 – Energija i letargija”
o tome kako kontrolisati pravljenje energije i razumeti signale koje nam telo šalje.
Svakako svi koji žele da nesto konkretno urade – imaćete posle webinara mogućnost da iskorolistite povlastice za članove i da dobijete pristup programima.
(Šaljemo obaveštenje uskoro)
Preduzetnik, govornik, predavač, jedan od osnivača “Mangrowe LTD” i autor većeg broja digitalnih kurseva na razne teme.
